Маузолеј српских заробљеника и интернираца из Првог светског рата

У селу Јиндриховице, срез Соколов, у непосредној близини Карлових Вари, Чешка Република налази се Маузолеј српских заробљеника – вечна кућа 7100 Срба и 189 Руса умрлих у концентрационом логору из Првог светског рата.

Аустроугарска је у рату од 1914. до 1918. године заробљене српске војнике затварала у логоре, као жене, децу и старије особе заробљене у време ратних операција, противно хашким конвенцијама. Најмасовнији логор налазио се у Јиндриховицама. Он је послужио као прототип за још страшније логоре смрти у Другом светском рату, као што су Аушвиц и Матхаузен, где је био исти поредак: бараке, ропски рад,  живи костури, смрт, мртвачнице, сахране...

Министарство вера владе Краљевине СХС је 6. јуна 1928. године прихватило предлог свештеног чувара Миливоја Црвчанина да се изгради Маузолеј – костурница посмртних остатака логораша. Ексхумација је вршена од 1926. до 1932. године. Земни остаци 7100 Срба и 189 Руса сахрањени су у заједничкој гробници испод нивоа Маузолеја.
Освећење Маузолеја извршено је 8. јула 1932. године под патронатом Томаша Масарика, председника Чехословачке и Александра Карађорђевића, краља Југославије. Том приликом је истакнута и велика улога српског народа у одбрани Европе од Турака.
О споменику – Маузолеју годинама, после Другог светског рата, бринуо је само један мештанин без финансијске помоћи. Средства за реконструкцију 1996. године, на иницијативу наше Амбасаде у Чешкој Републици, обезбедило је Министарство културе Републике Србије, Влада Чешке Републике и донатори – српски привредници који живе и раде у Чешкој Републици.
Сваке годинe на Видовдан 28. јуна, у протеклих 15 година, окупљају се Срби и Руси из Прага, Карлових Вари, Брна и других крајева Чешке да би одржали помен невиним жртвама.
 Дејан Ранђеловић из Карлових Вари најзаслужнији је за организацију и одржавање ове традиције у минулих 15 година.

Већ четири године редовни посетилац Маузолеја је Владимир Вереш, амбасадор Рапублике Србије у Чешкој за кога присутни кажу да је учинио много, у време мандата, на одржавању Маузолеја.
О. Срђан Јаблановић, протојереј из Прага, архимандрит Сергеј руског олшанског храма у Прагу и игуман Онуфрије из манастира св. Вацлава и Људмиле служили су литургију уз саслужење Камерног женског хора руске православне цркве.
Вокална група Академац под руководством Јована Јеркова појала је на помену у крипти Маузолеја где су положени земни остаци српских и руских заробљеника. Венац Амбасаде Републике Србије и Подружнице из Новог Сада положен је у крипти Маузолеја. Секретар Подружнице Никола Бањац обратио се присутнима бираним речима, а Јован Јерков је уручио одликовање Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. – Подржнице Нови Сад, Дејану Ранђеловићу, као најзаслужнијем у неговању традиција одржавања сећања на жртве.
Без помоћи донатора из Новог Сада – Нови Сад гас, Радосног детињства и Радета Пољанца из Каћа не би се могла организовати ова посета.
Сија позлаћени крст са крова Маузолеја и блиста позлаћени мозаик са застрашујућим текстом о насилном умирању преко седам хиљада људи, са поруком на разум и чување мира међу народима.
Остаје утисак да се мало зна и мало придаје важности овој великој гробници. Желели бисмо, истичу домаћини у Чешкој, да се на овај дан догодине и убудуће, нађе знатнији број људи из Србије.

На Видовдан, јуна 2010.                                                         Јелена и Јован Јерков