Опширније...

Опширније...

20. 03. 2012.

Многе значајне личности које је изнедрио српски народ, мада у нашој јавности нису познате, оставиле су неизбрисив траг у светској историји, науци, култури... Међу њима је и архиепископ у Моравској, Симеон (Радивоје Јаковљевић), који је високодостојник Православне цркве Чешке и Словачке.

Архиепископ Симеон данас има 86 година и мада је рођен и живео је читав свој век у Чешкој, течно говори српски. Крсна слава му је Свети Никола. У Чешкој архиепископ Симеон има 35 парохија и по једну у Лозани у Швајцарској и у Бретањи у Француској. Има више од 25.000 верника, међу којима су и Срби, махом настањени у Брну, где служи свештеник који добро говори српски. Упркос комунистичком безбожништву после Другог светског рата, одлучио се за теологију, а пред атеистичком идеологијом није устукнуо ни као свештеник.

Опширније...

Светог синода Православне цркве чешких земаља и Словачке

Христос Васкрсе!

„Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова.“

„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробех живот даровав.“ (Васкршњи тропар).

Љубљени свештеници, браћо и сестре у Христу!

Православна црква богослужбено слави Васкрс као највећи празник: Васкрсење Сина Божијег нашег Спаситеља Исуса Христа.

Господ Исус Христос се после свог славног васкрсења, следећих четрдесет дана до Вазнесења, јављао апостолима, говорио им о Царству Божијем и дао им заповест: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мт 28, 19–20; Отк 1, 3)

Кад су Силазком Светог Духа Апостоли примили благодат на дан Свете Педесетнице, у духовној радости су почели да проповедају о васкрсењу Господа Исуса Христа и о свему осталом чега су били сведоци за време Његовог боравка на земљи. С бескрајном љубављу су испуњавали све заповести свог Учитеља и Владара, просвећујући све народе (Отк 1, 2–9; 2, 1–4, 24, 32, 38).

Њиховом заслугом се ова благовест раширила по целом свету и нашла своје следбенике, који су послушали глас Христа Спаситеља и наставили дело умножавања светла и истине Светог Јеванћеља.

Такви су били и наши просветитељи – равноапостолни Свети Ћирило и Методије, који су на позив Светог Ростислава из 862. године, дошли из Византије, из града Константинопоља у наше земље да проповедају и приближе вест о Христовом Васкрсењу и нашим прецима.

Од овог догађаја до данас прошло је 1150 година. Због тога је Православна црква чешких земаља и Словачке 2012. годину означила за Годину Светог Ростислава, а година која следи би требала да буде Година Свете браће Ћирила и Методија. Верујемо да ће ове историјске догађаје прославити цела наша Црква у пуноћи са одговарајућом одговорношћу и тиме оставити наслеђе и сведочанство будућим поколењима.

Сада нам дозволите да искористимо прилику да свима вама свештеницима и вама браћо и сестре искрено захвалимо за изражену оданост и исповедање праве вере у Бога, а тиме и изјављену љубав према Православној цркви, коју сте показали при последњем мандатном попису становништва. То је било сушто исповедање вере у Господа Христа пред светом сходно речима Самог Исуса Христа: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.“ (Мт 10, 32). Верујемо да ће ово ваше богоугодно дело продубити, сачувати и усталити непоскврњено наслеђе светих просветитеља Ћирила и Методија и Светог кнеза Ростислава.

Возљубљени!

Истина Христовог Васкрсења је основа нашег васкрсења из мртвих и вечног живота. Сачувајмо у својим срцима духовне вредности православног хришћана, које почивају у молитви срца свемогућем Господу Богу и свим светим и у искреној љубави према ближњима; будимо узор милосрђа, доброте, стрпљивости, братољубља, заједничарења и узајамне помоћи, у вери и љубави, с чистом савешћу приступајмо Светом Причешћу Христових Тајни на опроштење грехова и у нади на живот вечни.

            Свима вама благодат, мир и вечни живот од Бога Оца, Духа Светог и нашег Васкрслог Господа и Спаситеља Исуса Христа.

Ваистину васкрсе!

На Васкрсење Христово 2012

Христофор, архиепископ прашки, митрополит чешких земаља и Словачке

Јован, архиепископ прешовски, и Словачке

Симеон, архиепископ оломоуцко-брњенски	Јурај, архиепископ михаловско-кошицки
Тихон, епископ комаренски, помоћни епископ за прешовку епархију	Јоаким, епископ ходоњински, помоћни епископ за оломоуцко-брњенску епархију

У понедељак 13. 2. 2012. год. у 21 сат на првом каналу чешке телевизије ČT 1, у познатој серији На путу, биће приказана емисија На путу по Копаонику. У емисији је највећим делом приказана прослава Православног Божића код Срба и српска Слава. Емисија је снимљена у околини Крушевца, по Морави, на Копаонику и у Новом Пазару. Пројекат је остварила екипа Чешке телевизије на челу са редитиљем г. Романом Вашичком, а сарадник је био и протојереј Срђан Јаблановић.

На путу по Копаонику

Са Јиржим Бартошком и Мирославом Донутилом по српским планинама и подножјима у потрази за традицијом Православног Божића, лађаром на Западној Морави, у подрум и на падине.

Испећи прасенце и одсећи храстову грану – то су две основне обавезе, које чекају на Србе за Бадњи дан, који Православни Хришћани по јулијанском календару славе 6. јануара. У граду се наравно по печење иде на пијацу, али исто као и на селу се увече сви сакупљају на богослужењима, после којих се испред цркви разгори храстова ватра. Православни Божић ћемо провести на планини и у подножју Копаоника, на којем се налазе највећи српски врхови. А такође и најпознатији зимски центар – нешто као српски Шпиндлеров Млин. Али прави млин ћемо посетити у поморављу Западне Мораве. У њему се меље непрестано осим недељом од ујутру до увече и захваљујући томе је широка околина снабдевена квалитетним пшеничним и кукурузним брашном. Не оскудева се ни у добром вину, а најпознатији је тамошњи мушкат.

Na cestě po Kopaoniku

S Jiřím Bartoškou a Miroslavem Donutilem srbskými horami i podhůřím za tradicemi pravoslavných Vánoc, převozníkem na Západní Moravě, do sklípku i na sjezdovky.

Opéct selátko a uříznout dubovou větev - to jsou dvě základní povinnosti, které na Srby čekají v "Badnji dan", tedy během Štědrého dne, který podle Juliánského kalendáře oslavují pravoslavní křesťané 6. ledna. Obyvatelé měst samozřejmě chodí pro pečínku spíš do tržnice, ale stejně jako na venkově se večer shromažďují na bohoslužbě, po které se před kostely rozhoří dubové vatry. Pravoslavné Vánoce strávíme v horách i podhůří Kopaoniku, kde se nacházejí nejvyšší srbské štíty. A také nejznámější zimní středisko - jakýsi srbský Špindlerův Mlýn. Skutečný mlýn ovšem navštívíme v povodí Západní Moravy. Mele se v něm kromě neděle od rána do večera a díky tomu je široké okolí zásobeno kvalitní pšeničnou i kukuřičnou moukou. Nouze není ani o dobré víno, vyhlášený je zvláště tamní muškát.

 

„И звезда дошавши стаде над местом

где беше дете “ (Мт. 2, 9)    

Драги свештеници, браћо и сестре, Приближавамо се као некада, налик мудрацима са Истока, ка месту на којем се родио Спаситељ света Исус Христос. Рођење Господње ћемо прославити у својим породицама с најближима, а такође и у нашим црквеним општинама. Ништа на свету не може човеку донети више радости као сусрет са Животодарцем, који је рођен пре две хиљаде година у Витлејему, а за Божић се поново рађа у нашим срцима.

Са овом великом духовном радошћу, уз Божију помоћ, ући ћемо и у нову годину 2012. За нас ће то бити превасходно Година светог Растислава, кнеза моравског, који је пре хиљаду сто педесет година преко гласника послао молбу у Константинов град, о потражњи учитеља светог Јеванђеља. Долазак светих просветитеља у нашу отаџбину, који је уследио, уз јасно проузношену реч Божију, поставио је темеље наше хришћанске културе, духовности и државности. Њихово завештање све до данас носи свест о припадности хришћанском Истоку – сада православном свету, који чине многи народи.        

Наследство светог Ћирила и Методија омогућило је процват многим племенитим духовним цветовима. Пре свега сећамо се светог мученика владике Горазда, епископа чешког и моравско-шлеског. Свети владика Горазд је пре седамдесет година дао свој живот за пријатеље. На њега се односе речи написане у Јеванђељу: „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. (Jн. 15, 13) Ово је годишњица очигледне величине подвига светог Горазда и свих њему сличних, као и постојане, свеприсутне, велике жртве, положене из љубави за добро и помоћ другима. Жеља за сазнањем, како се жртвовати за друге, је драгоцен саставни део хришћанског живота. То је трајна вредност, која човека улепшава и оплемењује.

Нека због тога у долазећој години наше стремљење буде превасходно за добро других, а тиме ћемо се и сами обогатити. Испоштујмо значај Божијих речи, које нас уче да опраштамо и волимо, као и да смо захвални за сваки дан проведен у миру, здрављу и доброј духовној кондицији.

Христос се роди! Ваистину се роди!
С љубављу БожијомВаш
архиепископ прашки и
митрополит Чешких земаља и Словачке
Христофор

У цркви св. Спаса у Прагу, у оквиру међународног Адвент фестивала, у суботу 26. новембра 2011. г. гостовао је и чувени српски хор „Београдски Мадригалисти“.Мадригалисти су на овом фестивалу наступили заједно са хоровима из Немачке, Холандије, Литваније, Бугарске, Француске, Румуније и Италије. Наш хор је извео дела духовне музике старијих и млађих српских композитора Тајчевића, Станковића, Маринковића, Максимовића, Трбојевића, Јефтића, Миладиновића, као и две Илићеве Божићне песме.

Хором је дириговао г. Александар Брујић, а концерту је присуствовала и амбасадор Србије у Чешкој, ексцеленција г-ђа Маја Митровић.

Како је тога дана прослављан и св. Јован Златоусти, који је и слава хора, који, иначе, ове године слави и 60. година свога постојања, а и добитник је ордена св. Саве, колач је за ту свечаност пресекао протојереј Срђан Јаблановић, парох прашки. Он је свечарима, на челу са домаћином славе и председником хора г. Десимиром Стијаковићем и потпредседником г. Милошем Дебељковићем, пренео благослов митрополита Христофора, поглавара Православне цркве Чешких земаља и Словачке и подсетио на њену историју и везе са српском црквом.

Ц.О. св. Кнез Лазар

фото: Драган Павловић

24. новембар 2011. 14:48

Ваша Светости, примили смо Ваше писмо и са братском љубављу и пажњом га прочитали и о томе упознали Свети Синод наше Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, наше вернике и нашу јавност. Свима нама је добро познато страдање српског народа на Косову и Метохији од стране Албанаца и беспримерно рушење православних светиња на тој светој српској земљи. Ми стога непрестано, у свим нашим храмовима, узносимо наше молитве Богу за напаћени српски народ на Косову и Метохији и за Вашу Свету Цркву да истраје на тим просторима и очува своју православну веру, како ју је и у многим и разним тешкоћама кроз векове чувао и сачувао.

Исто тако, слушамо и о недаћама које су српски народ задесиле на северу Косова у последње време. Усрдно се молимо Богу да им подари утеху и снагу да и у овој, још једној, невољи издрже и опстану у својим кућама на тим вековним српским просторима.

Трудићемо се да о свему томе што сте нас известили у Вашем писму, обавестимо не само нашу црквену, него и ширу јавност, као и наше представнике власти у Чешкој и Словачкој.

У име Светог Синода и наше Цркве изржавамо дубоку и искрену љубав у Христу, Вама Ваша Светости, читавој Српској Православној Цркви и побожном народу са жељом и вером у Бога да истрајете и над овим искушењима.

Архиепископ прашки и Митрополит Чешких земаља и Словачке
Г. Христофор

У понедељак 14. новембра 2011. г. су у Дому народних мањина у Воцеловој улици бр. 3 у Прагу 2, били освештани простори духовног центра Свети кнез Лазар у Прагу за српске вернике из Пете православне црквене општине у Прагу.

Овом обреду, који је вршио митрополит Чешких земаља и Словачке, Христофор, саслуживали су: архимандрит Сергије, архимандрит Теофан, протојереј мр. Зоран Дреновац , протојереј Олег Махњев, јереј инг. Игор Јефремушкин и духовни отац православних Срба у Чешкој републици протојереј инг. Срђан Јаблановић.

Владика Христофор је такође, по старој српској традицији, пресекао славски колач оцу Срђану Јаблановићу и његовој породици, попадији Верослави и ћеркама Милици и Марији у част светим мученицима Козми и Дамијану. Својим присуством је православне вернике удостојио и директор Дома народњих мањина мр. Јакуб Штедроњ.

www.hlaspravoslavi.cz

У Прагу је у четвртак 20. октобра текуће 2011. г. у присуству бројних Срба, који живе у овом граду, одржано веома успешно књижевно-поетско вече у којем је наступио и говорио чувени, уважени песник и академик Матија Бећковић.

У организацији Православне црквене општине Св. Кнез Лазар, а у сали Дома народних мањина, Матија Бећковић је најпре говорио о значају писане речи од самог њеног настанка, а посебно оне словенске, коју су првобитно на ове просторе Чешке земље у свет донели св. браћа Ћирило и Методије. Беседио је и о улози књиге у свету од оне најважније Јеванђеља, преко књига св. Саве па све до данас, напоменувши да она код наших људи још има тај свој исконски значај, што се може видети и осетити и на свим до сада па и на и предстојећем Сајму књига у Београду.

Опширније...

26. Септембар 2011 - 9:16

Поводом 90 година од устоличења Новомученика Горазда Чешког у Саборној цркви у Београду, Свету Архијерејску Литургију служили су Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Његово Блаженство Архиепископ Чешке и словачких земаља Г. Христифор.

Саслуживало је бројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, као и свештеномонаштво из Чешке, Словачке, Русије, Украјине и Србије.

Архиепископ Христифор са свештенством, монаштвом и поклоницима претходних дана је  посетио светиње широм Србије и то оним редом којим је пре мање од једног века, Богом вођен, ишао и  Епископ Горазд. Поклоници су прво посетили манастир Крушедол где је Новомученик Горазд замонашен, затим манастир Хопово где је Светитељ рукоположен у чин архимандрита, а потом и Саборну цркву у Београду где је хиротонисан у чин Епископа прашког руком тадашњег Патријарха српског Димитрија.

Поклоници су посетили и манастире Раковицу и Сланце, цркву Светог Саве, а затим су се упутили у Тршић и Соко град у Епархији шабачкој, да би за Крстовдан били у Сент Адреји и Будимпешти.

По благослову митрополита православне цркве Чешких земаља и Словачке г. Христофора и у   организацији удружења Срба у Братислави, у Словачкој, на челу са г. Бојаном Радовановићем и г. Недељком Кљајићем, и ове године је, уочи Видовдана, у месту Нађмеђер /Велики Међер/, на Дунаву, служен парастос за око шест хиљада Срба, логораша, пострадалих овде у овом великом Аустроугарском логору из Првог светског рата.

   

   

   

Опширније...

05. 06. 2011.

Чувени руски духовник и старец схиархимандрит Иља, боравећи ових дана у посети Прагу, исповедао је и служио у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанима. Најпре је у петак у току Свете Литургије и дуго након ње, исповедао, благосиљао и поучавао мноштво народа који су тога дана дошли у цркву. Потом је у недељу, с благословом митрополита Чешких земаља и Словачке г.Христофора и заједно са протојерејем Срђаном Јаблановићем и јерођаконом Илиодором, који је био у његовој пратњи, и протођаконом Василијем, саслуживао на првој, раној св. архијерејској Литургији.

Опширније...

Информације о попису становништва за вернике

Опширније...

На празник Светог Теодосија Черниговског 18. фебруара  2011. године, владика митрополит Христофор служио је Божанствену Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице.За време Малог входа преосвећени владика миторполит је, уз радосни поклич „Аксиос!“ (Достојан!), даровао златни украсни Крст духовном оцу србских православних верника у Прагу, оцу Срђану Јаблановићу, који је дан пре тога у кругу породице прославио округлих 50 година!

Опширније...

02. 07. 2010.

Пред Маузолејом Јиндриховице у Чешкој, где су сахрањени посмртни остаци 7.100 српских заробљеника и 180 руских војника уморених у аустро-угарском концентрационом логору, измучени глађу и заразним болестима, служена је Видовдан литургија, у присуству амбасадора Србије у Чешкој Владимира Вереша и челника руског конзулата у Карловим Варима.

Богослужбу су водили српски и руски црквени великодостојници, архимандрит Сергеј, игуман Онуфрије и прашки парох протојереј Срђан Јаблановић. Пред великим бројем наших и руских грађана, на литургији је певао новосадски мушки хор „Академац“.

Опширније...